субота, мај 16, 2009

Moji kućni ljubimci

Jednom davno
Imala sam miša
Koji je snažno želeo da bude
Moj kućni ljubimac

Jednom davno
imala sam mačku
koja nikako nije htela
da se porodi
a mi smo svi njene mačiće
tako željno iščekivali

Jednom davno
Imala sam ptičicu
Koja nije htela
Da izadje iz kaveza
Iako je on stalno
Bio otvoren

Jednom davno
Imala sam pauka
Koji je bio veći
Od miša i ptice zajedno
I koji je živeo u radijatoru
Jedne sobe u Engleskoj
I izlazio u šetnju
Samo u sred noći
Kada ga niko ne vidi

Miš se izselio
Kada sam na poklon
Dobila mačku
Sa njim je otišao
I moj verenik
‘Život sa mačkom nije za mene’
Rekao je, zalupivši vratima

Ptičica je napokon rešila
Da izadje iz kaveza
Ali je naletela na komšisku mačku
Kojoj je baš tada bila
Sezona lova
Našli smo samo jedno pero
Izgubljeno pored vrata

Pauk je ostao u Engleskoj
I nikada nije upoznao ni moju
Mačku, ni moga miša, ni moju ptičicu
U stanu u kome me je Dejvid
Prvi put zaprosio
‘Pitaj me za 6 meseci’
bio je moj odgovor
‘Ako si i tada zaljubljen
venčaćemo se…’

Moja se mačka napokon okotila
Na svet donoseći
Pet majušnih maca

Ja sada razmišljam da nabavim kuče

петак, мај 15, 2009

Turska kafa

Zakucao si na moja vrata

A nisi se najavio

Sada osećam tvoje korake unutar sebe

A nisi skinuo cipele


Zaokruži nas što pre

Kako se ne bi u kocku pretvorili

Izmisli nam budućnost pa da se ostvarimo

Kako nas gumice bez-smisla nebi izbrisale

Pre nego što smo imali vremena za definiciju

Za sabiranje i oduzimanjem, umnožavanje i delenje na deliće praznine


Blagoslovi nas na brzinu

Kako bi smo na vreme dotakli srž u šoljici turske kafe

Od trenutka kada je provrila, do trenutka kada smo se

U njenom talogu pronašli

понедељак, март 23, 2009

Debri univerzuma

Danas puštam suzu za sve ne ispunjene i ne dovršene ljubavi
Koje se motaju kao debri u vakumu univerzuma

Za sve one koji nemaju hrabrosti da vole
a za ljubav je potrebno tako puno beskompromisne hrabrosti

Za one koji sve pa pomalo pokušavaju ali im se ne-da
Baš kao što se ne-da zemlji odlepiti od sunca i mesecu od zemlje

Danas puštam suzu - za sve nas smrtnike…

четвртак, март 12, 2009

1 maca, 1 zeka i 1 patka u savrsenoj harmoniji



maca koja je zaljubljena u zeku, zeka koji se ne boji mace i patka koja ih oboje mnogo voli - scena koju sam snimila danas na Malti :)

субота, фебруар 28, 2009

kopče na duši

kopče na mojoj duši igraju tenis
- ljubav protiv straha - rezultat nerešen

a za koga vi navijate?

четвртак, децембар 25, 2008

Istina

Odbačena, u jednom potpuno novom svetlu

Noćas sam videla zvezde kako plešu valcer
I znala sam da je došao specijalini trenutak
- trenutak Istine

Videla sam vodu kako se povlači ka Izvoru
I pustila sam da me tok vrati
Mogućnostima - Postojanja

Čula sam kada su se pokrenule planine
I znala sam da On u ruci drži odgovor.

Čula sam odjeke bačenog novčića
Za sreću…
Preko pločnika,
u vodovodnu cev,
daleko kroz grad
- do reke
koja više nikoga nije htela da primi

do odsjaja meseca.

понедељак, септембар 01, 2008

Izbor

Nosimo kopče na duši
i sve malo ne vidimo
kada se jedna od njih
otkopča i pusti vetar
u centar naših bića

Puštamo se trenutku
da možda on zadovolji
san o sreći
koji pleše u krug
u našim glavama

Imamo samo jednu šansu
ali se ona srećom uvek iznova
ponavljadopuštajući
alternativnim realnostima
da se materijalizuju

уторак, јул 29, 2008

Zvezdana prašina u njenoj kosi
Imam rešenje svih naših problema
Oslušni njen smeh

понедељак, јул 28, 2008

bozanski ples

zahvalila sam se kricima bez-nadja
jer samo oni znaju osećaj plesača na žici
pala sam na kolena bez-dana
i otvorila vrata potpunom predavanju
sufi plesača u konačnom transu prosvetlenja
igračice trapeza bez mreže za spasavanje
ovisnika o drogi u svome trećem danu čišćenja
olimpiskog pobednika maratona pred sam kraj trke
dubinskog okeanskog ronioca bez boce za kiseonik
prostora tišine kroz koju odzvanja om izmedju udaha i izdaha
savršenog, bez-konačnog, bez-kompromisnog
predavanja

среда, јул 23, 2008

Suza Mira

Danas sam zaplakala
Gledala sam video o 21-vom Septembru - Danu Mira
Ono što je navelo suze na oči je misao na taj jedan jebeni, maleni, pišljivi dan
bez ubijanja i mržnje

Kako je moguće da smo tako savršeno i potpuno ludi
kako je moguće da svoje nemire i ubilačke nagone
ne možemo da suzdržimo i ostavimo ne zloupotrebljavane
duže od jednoga za tren proživljenoga dana

Ja sam za proglašavanje milenijuma mira, ne dana mira,
to suviše tužno zvuči

недеља, март 09, 2008

Ljubav i volja

Noćas nam trenuci razgradjuju snove
noćas nemamo izbora do da se volimo
onako potpuno kao kada smo se prvi put sreli
noćas nema puteva iako su se sve raskrsnice
ukrstile i uplele u kolo smrti poznato samo
ljubavnicima koji se znaju eonima
i koji su se inkarnacijama iznova upoznavali
sa svim mogućim počecima i svim mogućim
završecima ljubavnih bajki
i mitova o postojanju voljnog,

svesnog i mentalnog izbora

петак, март 07, 2008

Razgradjivanje

čudo je kako bliski postajemo
nova bića na raskrsnici svetova
bez putokaza, bez uputstva za rukovanje
bez namera - mi ipak jedni druge ukalupljujemo
i kroz to magično raz-gradj-ivanje
mi se širimo i suŽavamo
i nestajemo
u sopstvenim
a nastajemo
u nekim sasvim tudjim
očima
time odredjujući sudbinu sledećih generacija
i majke nam vasione...

субота, фебруар 23, 2008

i otvaram se i letim
u isto vreme
i nestajem
i postajem
u njihovim osmesima
i njihovim udasima
za-navek zabeležena
istina postojanja

понедељак, фебруар 04, 2008

Mazno
Potpuno
Ljubavno
Tvoja...

недеља, фебруар 03, 2008

hej, imam tako jaku zelju da ti vidim lice
bez sminke, bez naocara, bez izraza
koji oslikavaju tvoje juce i tvoju zelju za sutra
samo tvoje lice - bas onako cisto kao da si ga juce od Boga dobio...

понедељак, јануар 28, 2008

ako znamo
- a ne znamo -
da prouzrokujemo
sopstvenu sudbinu
zasto onda tako cesto
biramo patnju?

четвртак, јануар 17, 2008

Obožavanje

Obožavanjem ti se približavam
Obožavanjem ti srž dotičem
Obožavanjem postajem deo sebe kroz tebe
U trenu – za-uvek kroz vreme protičem
U mreži ne-znanaca tebe uvek poznajem
O silo Yahova, o silo Al-Ahova, Al-Alima,
Shivina, Shaktina
Obožavanjem te zanosom kreiram
Kroz obožavanje ti mene formiraš



субота, јануар 05, 2008

Louis Aragon o ljubavi - za Elzu - njegovu zenu

Poveriću ti jednu tajnu
Vreme si ti
Vreme je žena
Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge kao kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućuje i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kad se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
Tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
I ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške
A u stvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstava
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti ne dišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom

Veliku tajnu hoću da ti kažem
Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljo jasnog kristala izraza koju bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu
Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu
Bojim se tebe
Bojim se onog što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu
Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja

уторак, децембар 18, 2007

Za razbacivanje

Koliko je beskonačne i potpune
ljubavi u mome srcu
za ove malene, najmanje
čiji su kreveti načičkani
na vrhu jedan drugoga
koji zajedno dišu
čije su misli sakupljene
na dnu čaše zivota
sa natpisom - za razbacivanje

Za razbacivanje
-misao jednog dečaka
koga je majka ostavila u polju
- drhtaj jedne devojčice
koja po prvi put u zivotu
vidi lutku
- osećaj jedne bebe koja
svoju majku zna kao
pod-svesnu senku
koja ju je dotakla samo
pri rodjenju
- slutnja dve najlepše
sestre na svetu
koje se došljacima osmehuju
najlepšim osmesima na svetu
da se možda ipak nalaze
u 'obeleženoj' sobi
- sobi u kojoj se igraju sam
deca obolela od side

za malenog iz sirotišta u Etiopiji

Gde si sada mili moj
i kuda te vode putevi
nemira i jada - sada, kada
si ostavljen sam u jazbini
punoj staklenih i metalnih
otpadaka, bez ruke koja ti
je noću milovala trbuh, bez
glasa čiji te je šapat budio
sa ranom zorom

Kojom te stazom putevi vode
maleni
koji te andjeo čuva
koje je boje krov tvoje kuće
čiji olupi još uvek seju
nadu - da ipak nisi sam na
ovome svetu
da će te ona, koju mamom nazivaš
naći u svome srcu
i pružiti ruke ka tvome
ostvarenju

понедељак, децембар 17, 2007

Gde smo mi?

Šta se u stvari tu dogadja? Koliko energije postoji u našim grudima? Ja volim svet oko sebe i volim ples oko sebe i plešem, plešem, plešem.

Imala sam ruke pune cveća. Bile su crvene. Imale sam oči pune suza. Bile su crvene.
Hoćemo li voleti ili plakati – ko će to znati.
Sutra će sa sobom doneti odgovor…

I mi ćemo znati da odgovor i nije i jeste naš odgovor – da sve što pleše sa nama pleše čudnim nekim ritmom. Mi zaželimo i dobijemo šta zaželimo. Mi izgovorimo i izgovoreno se materijalizuje. Kraj našim mislima ne postoji. Kraj tebe je u meni.

Potpuno spremna za ljubav, osecam te u grudima i u stomaku. Zrela jabuka spremna da padne sa drveta – čeka samo na pravi trenutak.

Pravi trenutak tebe je u meni. Pravi trenutak mene je u tebi. Ding, dong – samo jedan tren – i svesni smo da smo živi. Ding dong – vreme prolazi i samo životom samim mi ga možemo zaustaviti.

Volim da volim i ne vidim razliku izmedju tebe i njega. Oči su plave i crne. Usne su pune poljubaca. Da li ću znati da je izlaz na sledećoj stanici. Da li me brine da nema budućnosti niti odjeka. Nečujem zvuke, ne vidim kraj.

Kanjon se približava i udaljuje svakim mojim korakom. I mogla bih da propadnem i mogla bih da propadanjem naučim da letim. I mogla bih da se odbacim – daleko u zrak. Da uhvatim granu i da je prodrmam. Da je iznad glave zavrtim i svojom da je napravim – kada bih samo znala da li je ispred mene put ili provalija. Hoću li leteti? Hoću li te doseći? Hoću li tvoja biti Bože – potpuno…

U jednom trenu oči su se otvorile. U jednom trenu sve je bilo jasno i zivot se pretvorio u igraliste. Fudbaleri su uzeli loptu i krenuli u napad. Odbrana je pažljivo pokrila drugu polovinu terena – i igrali su da bi igrali ne da bi pobedili – ali su igrali sa žarom, sa strašću, sa pobedom u rukama. Oba tima. Oba tima su nosila pobedu u rukama. I bilo je teško, jako teško navijati. Oni su se i mrzeli i voleli. Oni su se napijali jedni drugima. Oni su se zanosili sopstvenim pobedama i patili u sopstvenim porazima. I nije bilo nikoga ko je mogao da im nagovesti rezultat. I bilo je teško predvideti pobednika. I oni igraju i danas, svuda, okolo, uporno - igru bez kraja na stadionu života.

Puno je energije u nama. Nevidjeno puno energije i samo Bog može svu tu energiju da izruči, odradi, prenese. Inpirisana životom čekam da se u Njega utopim. Svakim danom samo je jedno bitno – da ti i ja postojimo.

недеља, децембар 16, 2007

neznancu

Ne mogu a da te ne volim mili
tvoje sede vlasi i sapate tisine
koje unosis u moje dvori - duboko pred ponoc
tvoje decacke vriske
kada se jutrom probudis topao - od zanesenog sna
tvoje ruke koje poklanjaju dodire
cvetu koji svoju nevinost poklanja prvom danu proleca
tvoje osmehe
tvoje mirise
tvoje zvuke
ne mogu da te ne volim
mili neznance
zatvorena u kovcegu snova
koji ne zna za drugi kljuc do kljuca sudbinskih zavrzlama
na dnu mora ljudskih mastarija

петак, новембар 30, 2007

i bilo je to u Marseju, ili mozda Lajpcigu

Visoki plafoni restorana Don Camillo & Peppone
kroz prozor se vide kobaltne ulice
umesto zida - prozori
stari par se seta drzeci se za ruke
konobari su italijani - sveca na stolu
U uglu na samome cosku
crvenokosa devojka sa pravougaonim naocarima
kratko osisane kose i upitnickog pogleda
Sedim sama i pijem crveni bez-alkoholni aperitiv
- slaze se sa njenom kosom
Taksi vozac u Marseju je mojih godina
ovaj u Lajpcigu je mnogo, mnogo stariji
a opet obojica imaju
nasmejane oci
i jako im je bitan moj osmeh
Kada te pronadjem, necu te ostavljati tek tako
Kada te pronadjem postaces moja svetinja
Moja crkva, moj Zahir
Kraj mojih piligramskih putesestvija
Kada te pronadjem, stopicu se
sa tvojim bicem u nameri da nestanem
i ponovo nastanem kao 2 i 222
Osecam tvoj puls u svojim venama
cujem tvoje disanje
i koraci me bude iz noci u noci
Kada te pronadjem - obecavam
ostavicu sve svetovno iposveticu se
zracecoj ljubavi - samo - zracecoj ljubavi
I ni jednog taksistu nisam razumela
a nisu ni oni mene - a opet je iz njihovih ociju
zracila svetlost
Francuz sa cetvoro-godisnjom devojcicom
u pozadini svojih kola
kojoj je kosa bila rascupana
i koja je imala
roze cizmice
i Nemac koji ostaje sa osmehom
i sa recenicom 'Alles clare'
cak i kada mu bubuljicavi
18-to-godisnjak soli pamet

уторак, новембар 27, 2007

Tuga

I tuga je postala moj prijatelj noćas
Noćas – kada sam ti rekla zbogom


Zatvarajući kapke odsjaju jedne zvezde
Noćas sam otvorila kovčeg
Nekakvih davnih isčekivanja
I dubinskog znanja da smo se već negde nekada sreli
I da smo pripadali istoj grupi duša
I da je naš spoj išao duboko u zemlju i daleko u nedogled


Ostavljajući to znanje
Rasparčano na pločniku nečije tudje sreće
Noćas sam ti rekla zbogom

четвртак, октобар 25, 2007

utrkuje se misao
sa zivotom
bez pobednika...

понедељак, октобар 08, 2007

Crni



ime mu je crni - da li ste za njega culi?

понедељак, октобар 01, 2007

четвртак, септембар 27, 2007

Tantra

Noćas sam te mili srela
U centru univerzuma

Koji teče
Kroz srž naših kičmi

Noćas sam se mili spojila
Sa tvojim, svojim i Božanskim bićem
Koje spava i sa isčekivanjem živi u nadi
da ćemo ga češće buditi

Ovako potpuno i
Ovako iznenada
Kroz spajanja

Naših tela i naših duša

четвртак, септембар 06, 2007

Zaljubljivanje

Ja živim sebe - kroz tebe
snažno, potpuno, ulaziš u mene
da me odvedeš u svetove mirisa
bez zraka
u svetove zvukova noći koja nas
obilazi u vrtlogu vremena
uvek iznova - bez milosti

Vidi me - sve što je izmedju nas
je senka
Oseti me - Božansko se otvara
u našem spajanju
Ti u meni budiš Njega
Ja u tebi budim Nju

I zaljubljujem se u tvoje korake
u način na koji gledaš decu

I zaljubljujem se u tvoje mirise
i dubinu
tvog životinjskoh
tvog seksualnog
tvog senzibilnog

Zaljubljujem se u trenutke
noći - provedene sa tobom

Zaljubljujem se u zvukove
koje si mi poklonio

Zaljubljujem se u zaljubljivanje


photo by: http://www.flickr.com/photos/webmonk/

среда, септембар 05, 2007

to mene ne zanima

Sex mene ne zanima
već ti i tvoja duša i naš spoj sa Bogom

Dakle zaboravi:
- ti si moja i ničija više i
- ja sam bolji i moj je naj-veći i
- sa kim si noćas bila

Dakle zaboravi na:
- ‘ja’ kome uvek nedostaje malo više ljubavi i malo više žudnje
- ‘ja’ koje u mislima kreira i ubija bajke čovečanstva
- ‘ja’ koje od ‘mi’ gradi komplikacije i zajebancije

I kreni ka duhu
koji nema granice
i koji teče i miriše
i zraaaaaaači
najlepše zrake na svetu

Zaljubi se u život kroz mene
Zaljubi se u sebe kroz mene
Zaljubi se u nas
koje ti daje beskonačnu slobodu
i bezgraničnu ljubav
i za-navek zabeleženu istinu
o Duhu Svetome koji živi
punim dahom
u našemu spoju


photo by lefatima: http://www.flickr.com/photos/webmonk/1268643495/

понедељак, септембар 03, 2007

Светогрђе

Светогрђе је не знати мирис твоје косе у земљи у којој борови владају
Када је покривена јутарнјим сном
Светогрђе је не знати како твоја рука занесена обожавањем Божице Љубави
Милује унутрашњост мојих стопала
Светогрђе је не чути твој глас опијен жуднјом за Њеном Светлошћу како
Прича о љубави и љубавним јадима једне словенске душе
Светогрђе је не волети те мили мој
Када је укус љубави тако привлачан и сладак на твојим уснама


photo by Lefatima: http://www.flickr.com/photos/webmonk/

четвртак, август 30, 2007

Узми ме ноћас

Узми ме ноћас
Као што узимаш не-дозрелу девицу
Када је угледаш заљубљену на вратима смрти
Узми ме ноћас као што би уснама убирао росу са латица
Са првим зрацима сунца
Узми ме ноћас као што би ме узео када би знао
Да нам је први пут да се грлимо са васионом
Или да нам је последњи у загрљају са вилом љубави
Узми ме ноћас и не престај да ме волиш
Бесконачхо, савршено, страствено
Заувек...


photo by Lefatima: http://www.flickr.com/photos/webmonk/

понедељак, август 27, 2007

Za jednog Makedonca

Rekao si:
Miris kedrova u tvojoj kosi i zvuk umirućih valova na obali – gale mi dušu

Rekla sam:
A tako me snažno uzbudjuje to tvoje makedonsko srce i strast i drhtaj na usni
Kada poželiš da me poljubiš

Udji u mene, mili – baš kao što si ulazio godinama, vekovima i eonima
Udji u mene znajući da si jedini,

Koji se ponavlja sa svakim novim ljubavnikom
Da si ovde zauvek

U mojim snovima i nadanjima i težnjama da te dotaknem
U srce – iznova, i bez prekida

Želim te
Žudim za tobom
I tako bih volela da te volim - rekla bih – ali ćutim...

Zašto presipati ljubavne jade, u zrak koji reči ne trpi,

Ti mene znaš i ja znam tebe – i to je više nego dovoljno

U ovom svetu iluzija bez početka i kraja

Zvuci tantre

Čujem te u zvuku noći pune zrikavaca,
kriješ se u njihovom ljubavnom zovu i njihovoj žudnji
da budu glasniji
od otkucavanja sata vasione

уторак, август 07, 2007

Krišnin Ples

Noćas smo plesali ples Krišni
Dali smo se u potpunosti Njegovim ženama
Njegovom nektaru, Njegovom osmehu
Bez sebe, sa Njim, sam došla ka tebi
I znala sam da ova noć nema veze sa nama
Da je stvorena za proslavljanje Njegove moći

Bez seksa, probaj osetiti zašto smo se susreli
I šta je to što jedno drugom donosimo

понедељак, јул 30, 2007

zaljubljujem se


zaljubljujem se
padam i
letim
u istome trenu
i zanosim se
svojim snovima
o njemu

среда, јул 18, 2007

toliko te volim


Kao krzno majušnog mačeta
Kao devojčica sa ružičastim
Medom u mašni
Kao baka koja zna da danas
Neće umreti
Kao vodjenje ljubavi
Kao vodjenje ljubavi sa ljubavlju
Kao vodjenje ljubavi zaljubljenih
Kao nikada do sada
Kao potpunost
Kao zanosni Mir i mirni Zanos
Kao mekoća zalaska sunca
Kao svežina prolećnog zraka
I miris zračnog proleća
Kao ljubav koja teče bez prestanka
Iz očiju, ušiju i nosa
Kao nepobedljiva Venera
Kao toplina njihovih očiju
Pre nego što su se rastali
Kao vodjenje ljubavi
Kao vodjenje ljubavi sa ljubavlju
Kao vodjenje ljubavi zaljubljenih

уторак, јул 17, 2007

Alternativna realnost

Možda svaki put kada nam se putevi ukrste
Krećemo sa obe staze i njima koračamo paralelno
Živeći dva, tri, ili sto života u jednom dahu

Možda nikada i ne napravimo izbor
Već sanjamo mnoge snove istovremeno
I sakupjamo znanje u tamo nekakvoj
Ogromnoj,
Kolektivnoj posudi
Iz koje svi mi
Pijemo kada nam je potrebna
Mudrost

Možda nam se životi nastavljaju
Dok ne završimo
Sve ne završene realnosti
Zaključamo
Sva ne zaključana vrata
Očistimo sve ćoškove
Iz starog maminog ormana
I prihvatimo da nema više za šta da se držimo
Da je naše vreme letenja već došlo
I da mu se samo trebamo pustiti…

понедељак, јул 16, 2007

Zanos

Ostavila sam uzdah - iza sebe
više mi nije potreban
sada imam
zanos - ne-postojanja

среда, јул 11, 2007

Svesnost

Svesnost svakog prolaznika,
svakog koraka, svake misli

Svesnost svakog živog stvora,
svakog mišića, svakog uzdaha

Svesnost vetra na koži i mirisa ruža
Na nečijem stolu

Svesnost ljubavnika i njihovog poljubca
i svesnost bebe koja žedno grabi sisu

Svesnost tvoga koraka kada
Prolaziš hodnikom i
Svesnost prazne sobe u kojoj se
Duhovi igraju žmurke

уторак, јул 10, 2007

Kraj sveta

Šta se to krija
Iza tih lica
Koja nemaju izraza
I čiji jezici uporno govore
O kraju sveta
Koji će doći
Da nas spase od nas samih
I naših snova i naših promašaja

Šta se to krija
Iza tih lica
Čije se noge ne vide
A stopala cupkaju
Kao luda
Očekujući sa nestrpljenjem
Da danas
Što pre prodje
Jer sutra – baš sutra
Će biti mnogo bolje!

среда, јун 27, 2007

Cigani i Barbari lete u nebo

Ciganska krv vri u našoj podsvesti
Krv bogumila, vlaha, vilenjaka
I veštica koje nemaju za šta drugo da se uhvate
Do za kraj svojih snova.

Vrisak tamnoputog deteta koje nas nije primetilo
Greškom zalutalo u vreme
Ne-svesti, ne-savesti i ne-moći
U centar korica knjige života
U Srbiju – koja ne priznaje svoje
Turke i svoje Barbare i savoje Varvare
U Srbiju koja bi tako rado
Izbrisala korene crnog-Muslimanskog-paganskog
U korist civilizovanog-Germanskog-Slavskog

A tako joj se strašno ne-da

Ne da joj se jer šumama predaka i mrežama gena
Teče sloboda konja, nomada, duhova ne-vezivanja
Jata ritama čergi
Koje sede pred vatrom čitajući zvezde

Jednoga dana vrisak deteta će se pretvoriti u smeh
Smeh Srbije budućnosti, svesti, i znanja
Srbije koja će dotaći zemlju sa ponosom
I reći – ti pripadaš meni
Srbije koja će prihvatiti svoje pod-svesno i nad-svesno
Moćno i magično, mistično i lirično
Srbije zemlje iskonske slobode

уторак, јун 19, 2007

Meditacija


Meditacijom otvaram vrata noci

i svaki put sve dublje shvatam

koliko smo blizu sa-v-r-se-n-s-tvu


Meditacijom unosim svetlo u nase nemire

jer mozemo biti bilo sta i bilo ko i bilo kad

u vecnosti koja je sam trenutak

понедељак, мај 28, 2007

Bas bih da te volim!

Hej, cekam te na planini
pokrivenoj snegom!
Hej, znam te iz senke koraka
navucenih na ljubav
Hej, prepoznala sam ti
oci - zelene, kao zelena crkva
u nekoj sasvim cudnoj zemlji
Hej, bas bih da te volim!
Cujes li?

понедељак, април 16, 2007

Poklon od prosvecenoga

Njegove oci su oci pokosenih livada u sumrak
Njegove ruke, ruke ljubavnika koji me zna vec godinama
Njegovo telo, telo 89-to godisnjaka
Duhovnog vojnika koji zna tajne
Zivota i smrti i vidi sve nase misli, zelje, stremljenja

Zalutali u trenutak bezvremenosti
Posetili smo njegovu potpuno sakrivenu i zaboravljenu crkvu
I usli u tajnu njegovog postojanja i njegovog prosvetlenja
Ljubav koju ima za Bogorodicu iz Damaskusa - ikonu iz 11tog veka

Njih dvoje su nas primili sa ljubavlju i
Znanjem bezvremenskih pohodnika
Nudeci nam blagoslov i reci zapcacene mudroscu:

Ptica nemira, zelja, briga i tuge koje lete iznad nasih glave
se nikako ne mozemo otarasiti
ali ono sto mozemo uciniti je
nedozvoliti im da se ugnezde na nasim glavama...

понедељак, април 09, 2007

tantra

i nasla sam vas
i cula i osetila i videla
i bili smo jedno koje je stotine
i jedno koje je duh
i plesali smo
ples zivota
i znali smo
da je moguce
voleti
potpuno
bezuslovno
vecno

уторак, март 27, 2007

Kada te pronadjem

Kada te pronadjem
stopicu se sa tvojim bicem
u nameri da nestanem
i ponovo nastanem
kao 2 i kao 4 i kao 16 i kao 99

понедељак, март 26, 2007

Vortex

Usla sam u vortex
zamislila sam se i uskocila
greskom ili namerno - ne secam se

Voda me je ponela, ka stenama
Pokusala sam da ih izbegnem
Bezuspesno

Cekala me je skrivena iza pene vrtloga
Cekala me je sa osmehom
Znala je da joj prilazim

Znala sam da je smrtonosna
Znala sam da je neizbezna
A opet sam je pustila da me otkrije

Trag njene besmrtnosti
Je za trenutak vecnosti ostao
zabelezen na mojoj smrtnoj kozi

Put kuci

Ovo je bio put vracanja kuci
koje ja nikada nisam imala
i koja mi je toliko dugo godina nedostajala

Ovo je bio put zajednickih odluka
svezeg hleba i kolaca, kiflica, salata i mirisa
topline i povezanosti

Ovo je bio put ne-znanja sopstvenih osecanja
put u kome nema izbora - u kome se
vukovi samotnjaci proganjaju motkama

Ovo je bio put zajednickih ljubavi
i zajednickih mrznji i zajednickog ustrucavanja
i upadanja u rec i zabrana i haosa - zajednickog haosa

Ovo je bio put vracanja kuci

za Rubena - koji se ovoga puta zvao drugacije

Sta da vam kazem mili moj pope
sreli smo se u zemlji gde se more sa snegom susrece
i od svega je samo bliskost sa vasim otvorenim srcem ostala...

Sta da vam kazem mili moj pope
aleluju smo od jevreja uzeli rekli ste a osetili ste da me to tako jako interesuje
da bih htela u gresci da vas uhvatim ili da se za vasu pamet zakacim

Sta da vam kazem mili moj pope
nama je svima bilo pomalo neprijatno i dok smo se sa nogu na nogu premestali
ja sam vas volela onako nekako cudno i potajno bez vase brade i bez vasega ruha

Sta da vam kazem mili moj pope
kikotala sam se u vasem prisustvu, onako pravo, zaljubljeno i trazila sam razloga
da vas dotaknem, samo za trenutak, duboko u srce.
I gledajuci vas, mili moj, videla sam Rubena, moga izmisljenog a tako zivog
Portugalskog jezuita kako kaze - samo je jedna istina i samo je jedna crkva.
I imala sam zelju prosvetliti vas istinom svih religija ovoga sveta, istinom ljubavi
i prastanja svim telesnim pozudama
ali nisam mogla nista pametno izustiti jer mi se vase srce i suvise dopalo.

Sta da vam kazem mili moj pope
mozda nam ipak u ovome zivotu nikako drugacije nije bilo sudjeno
do ljubavi preko romana kojeg sam ja izmislila i kojega vi nikada necete procitati

Sta da vam kazem mili moj pope
vi cete ostati sa svojom tako strasnom usamljenosti koja vapi za vriskom dece u dvoristu
i mirisom vecere za stolom i hladnocom tih tako dalekih severnih predela

A meni ce ostati taj miris vase ruke sa rastojanja od sigurnih 20 cm
i onaj dodir ociju koji je jaci od bilo kakvoga milovanja i mozda i jedna majusna mogucnost
da cete jednoga dana ipak doci moje krajeve i za tren osetiti taj vecni zagrljaj svoje i moje duse

среда, фебруар 14, 2007

ljubav

trenutak vecnosti
uhvacen
u teglu bez poklopca
sa nadom
da nece
nestati
u svojoj ogranicenosti
ili
svojoj slobodi

среда, јануар 31, 2007

Sintija

Ja cu te prozvati
kada tvoje vreme dodje
prosaputala je Sintija

Ja cu te proneti vrtlozima vremena
u doba Vasko de Game
u trenutke bezvremenosti
koje svi fanaticno pokusavamo
da uhvatimo
sa najlepsim pogledom na svetu
sa najcudesnijom bastom na svetu
sa najstrasnijom skulpturom na svetu
sa najzapadnijom tackom na svetu

Ja cu te prozvati - rekla je Sintija

Unesena pod njene kute
otvorila sam oci
za magiju vremena
koje uvek pise iste stihove
jedne kraljice i jednoga kralja
koji su jednom davno
ziveli
sa svojim oblacima
svojom kisom
svojim zakonima
svojim masonskim obicajima
i svojom ljubavlju
princa i princeze
koja je traaaaaajaaaalaaaa
do vjeka

понедељак, јануар 08, 2007

Moj Guru je rekao

Mene ne interesuje tvoj lični život.
Mene interesuje hoćeš li se roditi u duhu
i dopustiti mu da učini fisiju tvojeg srca

Mene ne interesuju tvoji lični problemi.
Mene interesuje hoćeš li podići ruke ka nebu
i dopustiti da njegova svetlost ispere iz tebe
sve ono što nije čisto zlato istinskog života
Mene ne interesuje tvoj obračun sa sobom.
Mene interesuje samo pesma koju
možemo zajedno pevati
u predanosti Uzvišenom

четвртак, јануар 04, 2007

Vecnost

Unesena u centar vasione
postala sam ljubicasti prah
koji se razneo
po poljima
po morima
po prostranstvima planina
za trenutak koji je postao vecnost
za ja - koje je nestalo
za mi - koje se rodilo
i nastavilo da se radja
u nedogled

Svest

Svi satovi su iznenada stali
dotakla sam srce
da proverim da li jos uvek kuca
Usli smo u stanje bez-vremenosti
u stanje okeanske bez-konacnosti
i potpune - velicanstvene - svesnosti

среда, октобар 04, 2006

Pogled

Gledas me
i zvuci postaju sve jaci

Podsecas me
na sta bi zivot trebao da lici

Kada bi mi
samo znali kako da u njega
udjemo cisto i sa strascu

понедељак, септембар 25, 2006

ja

Ima trenutaka kada ne mogu
da se odvojim od sebe

gde god pogledam vidim
sebe - ja u ogledalu,
ja na poslu,
ja jedem,
ja mislim,
ja patim,
ja placem,
ja mislim
i opet patim

i tada znam da se zivot od
mene
sakriva
postideo se
za njega nema mesta

reka

utapam se u njen tok
plivajuci uzvodno
neshvatajuci zasto je tako
tesko

i mracno, mutno, zlokobno dno
me vuce u zagrljaj nade
da ce me makar ono
u potpunosti prihvatiti

i vidim lica poznatih
koja pruzaju ruke
ali su tako daleko, daleko,
daleko

svi osim jednog
lica
moje sestre
koje i u mutnom
nalazi nacina da
do mene dopre

уторак, септембар 19, 2006

Technorati Profile

Koračajući ka pocetku

Sa ljubavlju se okrenula misao
Ka samome početku.

Zanosom me je pokrilo detetovo lice

Ona me je gledala sa čudom u očima
Bez problema, krenućemo sa životom – sada.

Udah i izdah nas je iz gomile izdvojio.
Udah i izdah nas je sa gomilom spajao.
Disali smo zajedno i koračali zajedno.

Vreme je za napad!
Sjaj u očima je odavao pokret
I obe smo znale
Da je samo jedan put otvoren
Pravo i kroz trnje...

Iako je sve vodilo ka imitaciji mitova
U kojima se na kraju samo bogovi smeju
Iako je vazduh i suviše mirisao na razor i gubitke
Nastavile smo da koračamo
Noseći u glavi jedno drugačije sutra
Koje je zbog svoje savršenosti moglo da postoji
Samo tamo - u našim glavama.

Zemlja

Ova zemlja je pitoma i divlja u isto vreme
Ljudi se ovde zaljubljuju - u trenutku

недеља, септембар 10, 2006

Trenutak samoce

Osećam ga u grudima
Kao tugu
Kao bol
Kao prazninu

Gde su nestali snovi
Ko je ugasio vatru
Kome je vetar odneo pahulju
Ja je trenutno ne vidim

Nešto me je uzdrmalo
Nešto je rečeno
Nešto je zamišljeno
Nešto sam osetila
Negde smo se razišli

Ne znam gde je sve to vodilo
U noć
U ambis
U procep

Za trenutak
Sam posumnjala u smisao života
Za trenutak
Sam osetila da me nema i da me neće biti
Za trenutak se zemlja zatresla
I ja nisam znala šta da radim.

Koliko se reči može staviti u jedan osećaj
Koliko se trenutaka može preskočiti neznanjem
Koliko ima mene u vibraciji noći
U procepima neisanjanih snova

Brzo
Zaroniti
I sebe
Izgubiti

I meni on ne treba
I meni niko ne treba

Gledala sam kako je vodio ljubav sa drugom ženom
U mislima

Nestala bih bih u jedan, dva i tri
Sada

I želim samo jedno
Da Sam Kraj

Biciklo

Decak je vozio biciklo – on je znao da leti
Ona ga je gledala – njeno biciklo je bilo mnogo manje i ona nije znala da leti.

On je znao kuda ide i šta radi
Ona je bila izgubljena – još od momenta kada je njega ugledala

Svet se za trenutak zaustavio
Ribe su radoznalo izvirile iz ponda i
On ju je uzeo za ruke – naučiće je da leti!

Samo u jednom trenutku letenje je moguće – rekao joj je
Kada zaboraviš sebe.
Kada zaboraviš šta si jutros jela
I koga si jutros priželjkivala.
Kada zaboraviš šta bih najviše na svetu volela
I ko te je najviše na svetu voleo
I koga najviše na svetu voliš –
Tada ćeš naučiti da letiš.

Kada ostaviš sutra i juče iza sebe
I zaboraviš na svaku priču
koja počinje sa iza 7 gora i mora živeo jednom jedan...
Kada vreme i prostor postanu jedno –
Tada ćeš naučiti da letiš

Kada mama više nije mama
I tata više nije tata
I kada iza sebe ostavis crvenu haljinicu na bretele
I kada nestane razlike izmedju jednog i mnogog –
Tada ćeš naučiti da letiš

Uzeo ju je za ruku i zajedno su poleteli
U očima je za trenutak zablistala suza
Suza izgubljene devojčice i dečaka koji ju je pronašao

Jedno

Pružila sam ruke ka Njoj, ka Gore
Nestala sam u pomisli o kraju
Jedno sa Njenom Svetloscu
Jedno sa Njenom Ljubavlju
Jedno sa Njom.

Prestala bih sa disanjem
Da se u Njoj utopim
Prestala bih sa mislima
Da u Njoj spoznam
Svoj početak i kraj.

Istina

Odbačena, u jednom potpuno novom svetlu

Noćas sam videla zvezde kako plešu valcer
I znala sam da je došao specijalini trenutak
- trenutak Istine

Videla sam vodu kako se povlači ka Izvoru
I pustila sam da me tok vrati
Mogućnostima - Postojanja

Čula sam kada su se pokrenule planine
I znala sam da On u ruci drži odgovor.

Čula sam odjeke bačenog novčića
Za sreću…
Preko pločnika,
u vodovodnu cev,
daleko kroz grad
- do reke
koja više nikoga nije htela da primi


Do odsjaja meseca