utapam se u njen tok
plivajuci uzvodno
neshvatajuci zasto je tako
tesko
i mracno, mutno, zlokobno dno
me vuce u zagrljaj nade
da ce me makar ono
u potpunosti prihvatiti
i vidim lica poznatih
koja pruzaju ruke
ali su tako daleko, daleko,
daleko
svi osim jednog
lica
moje sestre
koje i u mutnom
nalazi nacina da
do mene dopre
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар