neznancu

Ne mogu a da te ne volim mili
tvoje sede vlasi i sapate tisine
koje unosis u moje dvori - duboko pred ponoc
tvoje decacke vriske
kada se jutrom probudis topao - od zanesenog sna
tvoje ruke koje poklanjaju dodire
cvetu koji svoju nevinost poklanja prvom danu proleca
tvoje osmehe
tvoje mirise
tvoje zvuke
ne mogu da te ne volim
mili neznance
zatvorena u kovcegu snova
koji ne zna za drugi kljuc do kljuca sudbinskih zavrzlama
na dnu mora ljudskih mastarija