Pogled

Gledas me
i zvuci postaju sve jaci

Podsecas me
na sta bi zivot trebao da lici

Kada bi mi
samo znali kako da u njega
udjemo cisto i sa strascu

ja

Ima trenutaka kada ne mogu
da se odvojim od sebe

gde god pogledam vidim
sebe - ja u ogledalu,
ja na poslu,
ja jedem,
ja mislim,
ja patim,
ja placem,
ja mislim
i opet patim

i tada znam da se zivot od
mene
sakriva
postideo se
za njega nema mesta

reka

utapam se u njen tok
plivajuci uzvodno
neshvatajuci zasto je tako
tesko

i mracno, mutno, zlokobno dno
me vuce u zagrljaj nade
da ce me makar ono
u potpunosti prihvatiti

i vidim lica poznatih
koja pruzaju ruke
ali su tako daleko, daleko,
daleko

svi osim jednog
lica
moje sestre
koje i u mutnom
nalazi nacina da
do mene dopre

Technorati Profile

Koračajući ka pocetku

Sa ljubavlju se okrenula misao
Ka samome početku.

Zanosom me je pokrilo detetovo lice

Ona me je gledala sa čudom u očima
Bez problema, krenućemo sa životom – sada.

Udah i izdah nas je iz gomile izdvojio.
Udah i izdah nas je sa gomilom spajao.
Disali smo zajedno i koračali zajedno.

Vreme je za napad!
Sjaj u očima je odavao pokret
I obe smo znale
Da je samo jedan put otvoren
Pravo i kroz trnje...

Iako je sve vodilo ka imitaciji mitova
U kojima se na kraju samo bogovi smeju
Iako je vazduh i suviše mirisao na razor i gubitke
Nastavile smo da koračamo
Noseći u glavi jedno drugačije sutra
Koje je zbog svoje savršenosti moglo da postoji
Samo tamo - u našim glavama.

Zemlja

Ova zemlja je pitoma i divlja u isto vreme
Ljudi se ovde zaljubljuju - u trenutku

Trenutak samoce

Osećam ga u grudima
Kao tugu
Kao bol
Kao prazninu

Gde su nestali snovi
Ko je ugasio vatru
Kome je vetar odneo pahulju
Ja je trenutno ne vidim

Nešto me je uzdrmalo
Nešto je rečeno
Nešto je zamišljeno
Nešto sam osetila
Negde smo se razišli

Ne znam gde je sve to vodilo
U noć
U ambis
U procep

Za trenutak
Sam posumnjala u smisao života
Za trenutak
Sam osetila da me nema i da me neće biti
Za trenutak se zemlja zatresla
I ja nisam znala šta da radim.

Koliko se reči može staviti u jedan osećaj
Koliko se trenutaka može preskočiti neznanjem
Koliko ima mene u vibraciji noći
U procepima neisanjanih snova

Brzo
Zaroniti
I sebe
Izgubiti

I meni on ne treba
I meni niko ne treba

Gledala sam kako je vodio ljubav sa drugom ženom
U mislima

Nestala bih bih u jedan, dva i tri
Sada

I želim samo jedno
Da Sam Kraj

Biciklo

Decak je vozio biciklo – on je znao da leti
Ona ga je gledala – njeno biciklo je bilo mnogo manje i ona nije znala da leti.

On je znao kuda ide i šta radi
Ona je bila izgubljena – još od momenta kada je njega ugledala

Svet se za trenutak zaustavio
Ribe su radoznalo izvirile iz ponda i
On ju je uzeo za ruke – naučiće je da leti!

Samo u jednom trenutku letenje je moguće – rekao joj je
Kada zaboraviš sebe.
Kada zaboraviš šta si jutros jela
I koga si jutros priželjkivala.
Kada zaboraviš šta bih najviše na svetu volela
I ko te je najviše na svetu voleo
I koga najviše na svetu voliš –
Tada ćeš naučiti da letiš.

Kada ostaviš sutra i juče iza sebe
I zaboraviš na svaku priču
koja počinje sa iza 7 gora i mora živeo jednom jedan...
Kada vreme i prostor postanu jedno –
Tada ćeš naučiti da letiš

Kada mama više nije mama
I tata više nije tata
I kada iza sebe ostavis crvenu haljinicu na bretele
I kada nestane razlike izmedju jednog i mnogog –
Tada ćeš naučiti da letiš

Uzeo ju je za ruku i zajedno su poleteli
U očima je za trenutak zablistala suza
Suza izgubljene devojčice i dečaka koji ju je pronašao

Jedno

Pružila sam ruke ka Njoj, ka Gore
Nestala sam u pomisli o kraju
Jedno sa Njenom Svetloscu
Jedno sa Njenom Ljubavlju
Jedno sa Njom.

Prestala bih sa disanjem
Da se u Njoj utopim
Prestala bih sa mislima
Da u Njoj spoznam
Svoj početak i kraj.

Istina

Odbačena, u jednom potpuno novom svetlu

Noćas sam videla zvezde kako plešu valcer
I znala sam da je došao specijalini trenutak
- trenutak Istine

Videla sam vodu kako se povlači ka Izvoru
I pustila sam da me tok vrati
Mogućnostima - Postojanja

Čula sam kada su se pokrenule planine
I znala sam da On u ruci drži odgovor.

Čula sam odjeke bačenog novčića
Za sreću…
Preko pločnika,
u vodovodnu cev,
daleko kroz grad
- do reke
koja više nikoga nije htela da primi

Do odsjaja meseca