Istina

Odbačena, u jednom potpuno novom svetlu

Noćas sam videla zvezde kako plešu valcer
I znala sam da je došao specijalini trenutak
- trenutak Istine

Videla sam vodu kako se povlači ka Izvoru
I pustila sam da me tok vrati
Mogućnostima - Postojanja

Čula sam kada su se pokrenule planine
I znala sam da On u ruci drži odgovor.

Čula sam odjeke bačenog novčića
Za sreću…
Preko pločnika,
u vodovodnu cev,
daleko kroz grad
- do reke
koja više nikoga nije htela da primi

do odsjaja meseca.

Izbor

Nosimo kopče na duši
i sve malo ne vidimo
kada se jedna od njih
otkopča i pusti vetar
u centar naših bića

Puštamo se trenutku
da možda on zadovolji
san o sreći
koji pleše u krug
u našim glavama

Imamo samo jednu šansu
ali se ona srećom uvek iznova
ponavlja dopuštajući
alternativnim realnostima
da se materijalizuju

Zvezdana prašina u njenoj kosi
Imam rešenje svih naših problema
Oslušni njen smeh

Božanski ples

zahvalila sam se kricima bez-nadja
jer samo oni znaju osećaj plesača na žici
pala sam na kolena bez-dana
i otvorila vrata potpunom predavanju
sufi plesača u konačnom transu prosvetlenja
igračice trapeza bez mreže za spasavanje
ovisnika o drogi u svome trećem danu čišćenja
olimpiskog pobednika maratona pred sam kraj trke
dubinskog okeanskog ronioca bez boce za kiseonik

prostora tišine kroz koju odzvanja om izmedju udaha i izdaha
savršenog, bez-konačnog, bez-kompromisnog
predavanja

Suza Mira

Danas sam zaplakala
Gledala sam video o 21-vom Septembru - Danu Mira
Ono što je navelo suze na oči je misao na taj jedan jebeni, maleni, pišljivi dan
bez ubijanja i mržnje

Kako je moguće da smo tako savršeno i potpuno ludi
kako je moguće da svoje nemire i ubilačke nagone
ne možemo da suzdržimo i ostavimo ne zloupotrebljavane
duže od jednoga za tren proživljenoga dana

Ja sam za proglašavanje milenijuma mira, ne dana mira,
to suviše tužno zvuči

Ljubav i volja

Noćas nam trenuci razgradjuju snove
noćas nemamo izbora do da se volimo
onako potpuno kao kada smo se prvi put sreli
noćas nema puteva iako su se sve raskrsnice
ukrstile i uplele u kolo smrti poznato samo
ljubavnicima koji se znaju eonima
i koji su se inkarnacijama iznova upoznavali
sa svim mogućim počecima i svim mogućim
završecima ljubavnih bajki
i mitova o postojanju voljnog,
svesnog i mentalnog izbora

Razgradjivanje

čudo je kako bliski postajemo
nova bića na raskrsnici svetova
bez putokaza, bez uputstva za rukovanje
bez namera - mi ipak jedni druge ukalupljujemo
i kroz to magično raz-gradj-ivanje
mi se širimo i suŽavamo
i nestajemo
u sopstvenim
a nastajemo
u nekim sasvim tudjim
očima
time odredjujući sudbinu sledećih generacija
i majke nam vasione...

Trenutak postojanja

i otvaram se i letim
u isto vreme
i nestajem
i postajem
u njihovim osmesima
i njihovim udasima
za-navek zabeležena
istina postojanja

Mazno
Potpuno
Ljubavno
Tvoja...

hej, imam tako jaku želju da ti vidim lice
bez šminke, bez naočara, bez izraza
koji oslikavaju tvoje juče i tvoju želju za sutra
samo tvoje lice - bas onako čisto kao da si ga juče od Boga dobio...

ako znamo
- a ne znamo -
da prouzrokujemo
sopstvenu sudbinu
zasto onda tako cesto
biramo patnju?

Obožavanje

Obožavanjem ti se približavam
Obožavanjem ti srž dotičem
Obožavanjem postajem deo sebe kroz tebe
U trenu – za-uvek kroz vreme protičem
U mreži ne-znanaca tebe uvek poznajem
O silo Yahova, o silo Al-Ahova, Al-Alima,
Shivina, Shaktina
Obožavanjem te zanosom kreiram
Kroz obožavanje ti mene formiraš

photo taken from: http://cristalsecrets.blogspirit.com/

Louis Aragon o ljubavi - za Elzu - njegovu zenu

Poveriću ti jednu tajnu
Vreme si ti
Vreme je žena
Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge kao kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućuje i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kad se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
Tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
I ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške
A u stvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstava
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti ne dišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom

Veliku tajnu hoću da ti kažem
Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljo jasnog kristala izraza koju bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu
Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu
Bojim se tebe
Bojim se onog što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu
Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja