Rekao si:
Miris kedrova u tvojoj kosi i zvuk umirućih valova na obali – gale mi dušu
Rekla sam:
A tako me snažno uzbudjuje to tvoje makedonsko srce i strast i drhtaj na usni
Kada poželiš da me poljubiš
Udji u mene, mili – baš kao što si ulazio godinama, vekovima i eonima
Udji u mene znajući da si jedini,
Koji se ponavlja sa svakim novim ljubavnikom
Da si ovde zauvek
U mojim snovima i nadanjima i težnjama da te dotaknem
U srce – iznova, i bez prekida
Želim te
Žudim za tobom
I tako bih volela da te volim - rekla bih – ali ćutim...
Zašto presipati ljubavne jade, u zrak koji reči ne trpi,
Ti mene znaš i ja znam tebe – i to je više nego dovoljno
U ovom svetu iluzija bez početka i kraja
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
1 коментар:
"I tako bih volela da te volim - rekla bih – ali ćutim..."
- jer cutanje je zlato, a to nije ono sto ja volim,
volim tvoju dusu sjajniju od najsjajnijeg zlata,
volim tvoje oci bistre poput vode moga Jezera,
volim tvoj duh cistiji od najcistijeg kristala i
volim se tebi predati moja bozico;
uzmi me, molim te, za tvog slugu;
uzmi me, molim te, zelim biti sluga nase ljubavi...
@ndrej of the Lake
Постави коментар