Cigani i Barbari lete u nebo

Ciganska krv vri u našoj podsvesti
Krv bogumila, vlaha, vilenjaka
I veštica koje nemaju za šta drugo da se uhvate
Do za kraj svojih snova.

Vrisak tamnoputog deteta koje nas nije primetilo
Greškom zalutalo u vreme
Ne-svesti, ne-savesti i ne-moći
U centar korica knjige života
U Srbiju – koja ne priznaje svoje
Turke i svoje Barbare i savoje Varvare
U Srbiju koja bi tako rado
Izbrisala korene crnog-Muslimanskog-paganskog
U korist civilizovanog-Germanskog-Slavskog

A tako joj se strašno ne-da

Ne da joj se jer šumama predaka i mrežama gena
Teče sloboda konja, nomada, duhova ne-vezivanja
Jata ritama čergi
Koje sede pred vatrom čitajući zvezde

Jednoga dana vrisak deteta će se pretvoriti u smeh
Smeh Srbije budućnosti, svesti, i znanja
Srbije koja će dotaći zemlju sa ponosom
I reći – ti pripadaš meni
Srbije koja će prihvatiti svoje pod-svesno i nad-svesno
Moćno i magično, mistično i lirično
Srbije zemlje iskonske slobode

Meditacija

Meditacijom otvaram vrata noci

i svaki put sve dublje shvatam

koliko smo blizu sa-v-r-se-n-s-tvu

Meditacijom unosim svetlo u nase nemire

jer mozemo biti bilo sta i bilo ko i bilo kad

u vecnosti koja je sam trenutak

Bas bih da te volim!

Hej, cekam te na planini
pokrivenoj snegom!
Hej, znam te iz senke koraka
navucenih na ljubav
Hej, prepoznala sam ti
oci - zelene, kao zelena crkva
u nekoj sasvim cudnoj zemlji
Hej, bas bih da te volim!
Cujes li?

Poklon od prosvecenoga

Njegove oci su oci pokosenih livada u sumrak

Njegove ruke, ruke ljubavnika koji me zna vec godinama

Njegovo telo, telo 89-to godisnjaka

Duhovnog vojnika koji zna tajne

Zivota i smrti i vidi sve nase misli, zelje, stremljenja

Zalutali u trenutak bezvremenosti

Posetili smo njegovu potpuno sakrivenu i zaboravljenu crkvu

I usli u tajnu njegovog postojanja i njegovog prosvetlenja

Ljubav koju ima za Bogorodicu iz Damaskusa - ikonu iz 11tog veka

Njih dvoje su nas primili sa ljubavlju i

Znanjem bezvremenskih pohodnika

Nudeci nam blagoslov i reci zapcacene mudroscu:

Ptica nemira, zelja, briga i tuge koje lete iznad nasih glave

se nikako ne mozemo otarasiti

ali ono sto mozemo uciniti je

nedozvoliti im da se ugnezde na nasim glavama...

tantra

i nasla sam vas
i cula i osetila i videla
i bili smo jedno koje je stotine
i jedno koje je duh
i plesali smo
ples zivota
i znali smo
da je moguce
voleti
potpuno
bezuslovno
vecno

Kada te pronadjem

Kada te pronadjem
stopicu se sa tvojim bicem
u nameri da nestanem
i ponovo nastanem
kao 2 i kao 4 i kao 16 i kao 99

Vortex

Usla sam u vortex
zamislila sam se i uskocila
greskom ili namerno - ne secam se

Voda me je ponela, ka stenama
Pokusala sam da ih izbegnem
Bezuspesno

Cekala me je skrivena iza pene vrtloga
Cekala me je sa osmehom
Znala je da joj prilazim

Znala sam da je smrtonosna
Znala sam da je neizbezna
A opet sam je pustila da me otkrije

Trag njene besmrtnosti
Je za trenutak vecnosti ostao
zabelezen na mojoj smrtnoj kozi

Put kuci

Ovo je bio put vracanja kuci
koje ja nikada nisam imala
i koja mi je toliko dugo godina nedostajala

Ovo je bio put zajednickih odluka
svezeg hleba i kolaca, kiflica, salata i mirisa
topline i povezanosti

Ovo je bio put ne-znanja sopstvenih osecanja
put u kome nema izbora - u kome se
vukovi samotnjaci proganjaju motkama

Ovo je bio put zajednickih ljubavi
i zajednickih mrznji i zajednickog ustrucavanja
i upadanja u rec i zabrana i haosa - zajednickog haosa

Ovo je bio put vracanja kuci

za Rubena - koji se ovoga puta zvao drugacije

Sta da vam kazem mili moj pope
sreli smo se u zemlji gde se more sa snegom susrece
i od svega je samo bliskost sa vasim otvorenim srcem ostala...

Sta da vam kazem mili moj pope
aleluju smo od jevreja uzeli rekli ste a osetili ste da me to tako jako interesuje
da bih htela u gresci da vas uhvatim ili da se za vasu pamet zakacim

Sta da vam kazem mili moj pope
nama je svima bilo pomalo neprijatno i dok smo se sa nogu na nogu premestali
ja sam vas volela onako nekako cudno i potajno bez vase brade i bez vasega ruha

Sta da vam kazem mili moj pope
kikotala sam se u vasem prisustvu, onako pravo, zaljubljeno i trazila sam razloga
da vas dotaknem, samo za trenutak, duboko u srce.
I gledajuci vas, mili moj, videla sam Rubena, moga izmisljenog a tako zivog
Portugalskog jezuita kako kaze - samo je jedna istina i samo je jedna crkva.
I imala sam zelju prosvetliti vas istinom svih religija ovoga sveta, istinom ljubavi
i prastanja svim telesnim pozudama
ali nisam mogla nista pametno izustiti jer mi se vase srce i suvise dopalo.

Sta da vam kazem mili moj pope
mozda nam ipak u ovome zivotu nikako drugacije nije bilo sudjeno
do ljubavi preko romana kojeg sam ja izmislila i kojega vi nikada necete procitati

Sta da vam kazem mili moj pope
vi cete ostati sa svojom tako strasnom usamljenosti koja vapi za vriskom dece u dvoristu
i mirisom vecere za stolom i hladnocom tih tako dalekih severnih predela

A meni ce ostati taj miris vase ruke sa rastojanja od sigurnih 20 cm
i onaj dodir ociju koji je jaci od bilo kakvoga milovanja i mozda i jedna majusna mogucnost
da cete jednoga dana ipak doci moje krajeve i za tren osetiti taj vecni zagrljaj svoje i moje duse

ljubav

trenutak vecnosti
uhvacen
u teglu bez poklopca
sa nadom
da nece
nestati
u svojoj ogranicenosti
ili
svojoj slobodi

Sintija

Ja cu te prozvati

kada tvoje vreme dodje

prosaputala je Sintija

Ja cu te proneti vrtlozima vremena

u doba Vasko de Game

u trenutke bezvremenosti

koje svi fanaticno pokusavamo

da uhvatimo

sa najlepsim pogledom na svetu

sa najcudesnijom bastom na svetu

sa najstrasnijom skulpturom na svetu

sa najzapadnijom tackom na svetu

Ja cu te prozvati - rekla je Sintija

Unesena pod njene kute

otvorila sam oci

za magiju vremena

koje uvek pise iste stihove

jedne kraljice i jednoga kralja

koji su jednom davno

ziveli

sa svojim oblacima

svojom kisom

svojim zakonima

svojim masonskim obicajima

i svojom ljubavlju

princa i princeze

koja je traaaaaajaaaalaaaa

do vjeka

Moj Guru je rekao

Mene ne interesuje tvoj lični život.
Mene interesuje hoćeš li se roditi u duhu
i dopustiti mu da učini fisiju tvojeg srca

Mene ne interesuju tvoji lični problemi.
Mene interesuje hoćeš li podići ruke ka nebu
i dopustiti da njegova svetlost ispere iz tebe
sve ono što nije čisto zlato istinskog života
Mene ne interesuje tvoj obračun sa sobom.
Mene interesuje samo pesma koju
možemo zajedno pevati
u predanosti Uzvišenom

Vecnost

Unesena u centar vasione
postala sam ljubicasti prah
koji se razneo
po poljima
po morima
po prostranstvima planina
za trenutak koji je postao vecnost
za ja - koje je nestalo
za mi - koje se rodilo
i nastavilo da se radja
u nedogled

Svest

Svi satovi su iznenada stali
dotakla sam srce
da proverim da li jos uvek kuca
Usli smo u stanje bez-vremenosti
u stanje okeanske bez-konacnosti
i potpune - velicanstvene - svesnosti

Pogled

Gledas me
i zvuci postaju sve jaci

Podsecas me
na sta bi zivot trebao da lici

Kada bi mi
samo znali kako da u njega
udjemo cisto i sa strascu

ja

Ima trenutaka kada ne mogu
da se odvojim od sebe

gde god pogledam vidim
sebe - ja u ogledalu,
ja na poslu,
ja jedem,
ja mislim,
ja patim,
ja placem,
ja mislim
i opet patim

i tada znam da se zivot od
mene
sakriva
postideo se
za njega nema mesta

reka

utapam se u njen tok
plivajuci uzvodno
neshvatajuci zasto je tako
tesko

i mracno, mutno, zlokobno dno
me vuce u zagrljaj nade
da ce me makar ono
u potpunosti prihvatiti

i vidim lica poznatih
koja pruzaju ruke
ali su tako daleko, daleko,
daleko

svi osim jednog
lica
moje sestre
koje i u mutnom
nalazi nacina da
do mene dopre

Technorati Profile

Koračajući ka pocetku

Sa ljubavlju se okrenula misao
Ka samome početku.

Zanosom me je pokrilo detetovo lice

Ona me je gledala sa čudom u očima
Bez problema, krenućemo sa životom – sada.

Udah i izdah nas je iz gomile izdvojio.
Udah i izdah nas je sa gomilom spajao.
Disali smo zajedno i koračali zajedno.

Vreme je za napad!
Sjaj u očima je odavao pokret
I obe smo znale
Da je samo jedan put otvoren
Pravo i kroz trnje...

Iako je sve vodilo ka imitaciji mitova
U kojima se na kraju samo bogovi smeju
Iako je vazduh i suviše mirisao na razor i gubitke
Nastavile smo da koračamo
Noseći u glavi jedno drugačije sutra
Koje je zbog svoje savršenosti moglo da postoji
Samo tamo - u našim glavama.

Zemlja

Ova zemlja je pitoma i divlja u isto vreme
Ljudi se ovde zaljubljuju - u trenutku

Trenutak samoce

Osećam ga u grudima
Kao tugu
Kao bol
Kao prazninu

Gde su nestali snovi
Ko je ugasio vatru
Kome je vetar odneo pahulju
Ja je trenutno ne vidim

Nešto me je uzdrmalo
Nešto je rečeno
Nešto je zamišljeno
Nešto sam osetila
Negde smo se razišli

Ne znam gde je sve to vodilo
U noć
U ambis
U procep

Za trenutak
Sam posumnjala u smisao života
Za trenutak
Sam osetila da me nema i da me neće biti
Za trenutak se zemlja zatresla
I ja nisam znala šta da radim.

Koliko se reči može staviti u jedan osećaj
Koliko se trenutaka može preskočiti neznanjem
Koliko ima mene u vibraciji noći
U procepima neisanjanih snova

Brzo
Zaroniti
I sebe
Izgubiti

I meni on ne treba
I meni niko ne treba

Gledala sam kako je vodio ljubav sa drugom ženom
U mislima

Nestala bih bih u jedan, dva i tri
Sada

I želim samo jedno
Da Sam Kraj

Biciklo

Decak je vozio biciklo – on je znao da leti
Ona ga je gledala – njeno biciklo je bilo mnogo manje i ona nije znala da leti.

On je znao kuda ide i šta radi
Ona je bila izgubljena – još od momenta kada je njega ugledala

Svet se za trenutak zaustavio
Ribe su radoznalo izvirile iz ponda i
On ju je uzeo za ruke – naučiće je da leti!

Samo u jednom trenutku letenje je moguće – rekao joj je
Kada zaboraviš sebe.
Kada zaboraviš šta si jutros jela
I koga si jutros priželjkivala.
Kada zaboraviš šta bih najviše na svetu volela
I ko te je najviše na svetu voleo
I koga najviše na svetu voliš –
Tada ćeš naučiti da letiš.

Kada ostaviš sutra i juče iza sebe
I zaboraviš na svaku priču
koja počinje sa iza 7 gora i mora živeo jednom jedan...
Kada vreme i prostor postanu jedno –
Tada ćeš naučiti da letiš

Kada mama više nije mama
I tata više nije tata
I kada iza sebe ostavis crvenu haljinicu na bretele
I kada nestane razlike izmedju jednog i mnogog –
Tada ćeš naučiti da letiš

Uzeo ju je za ruku i zajedno su poleteli
U očima je za trenutak zablistala suza
Suza izgubljene devojčice i dečaka koji ju je pronašao

Jedno

Pružila sam ruke ka Njoj, ka Gore
Nestala sam u pomisli o kraju
Jedno sa Njenom Svetloscu
Jedno sa Njenom Ljubavlju
Jedno sa Njom.

Prestala bih sa disanjem
Da se u Njoj utopim
Prestala bih sa mislima
Da u Njoj spoznam
Svoj početak i kraj.

Istina

Odbačena, u jednom potpuno novom svetlu

Noćas sam videla zvezde kako plešu valcer
I znala sam da je došao specijalini trenutak
- trenutak Istine

Videla sam vodu kako se povlači ka Izvoru
I pustila sam da me tok vrati
Mogućnostima - Postojanja

Čula sam kada su se pokrenule planine
I znala sam da On u ruci drži odgovor.

Čula sam odjeke bačenog novčića
Za sreću…
Preko pločnika,
u vodovodnu cev,
daleko kroz grad
- do reke
koja više nikoga nije htela da primi

Do odsjaja meseca